Jovana Nikić: Najdraža mi je pobjeda za medalju na European Cup-u

Mlada džudistkinja Jovana Nikić, koja iza sebe već ima značajne rezultate, priča za portal Mladi Nikšića o svojim počecima, uzorima, hobijima, a ima i poruku za mlade u Crnoj Gori. 
Ova Nikšićanka se već sedam godina bavi džudoom, medalje ne broji, ali ima vremena i za obrazovanje, budući da je studentkinja psihologije. 

Prvi kontakt sa borilačkim veštinama?

Još u osnovnoj školi sam počela da se bavim sportom. Mislim da sam se oprobala u svim sportovima, od onih u vodi do borilačkih. Prije džudoa, osam godina sam se bavila karateom, ali to prosto nije bilo nesto učemu sam se maksimalno pronašla.

Kako i kada si počela da treniraš? 

Džudo sam počela da treniram 2012. godine, na nagovor ujaka koji je u tom periodu bio selektor crnogorske reprezentacije.

Da li se sećaš prve osvojene medalje?

Prvu medalju sam osvojila upravo 2012. godine, na prvenstvu Crne Gore za juniore,to je ujedno bilo i moje prvo takmičenje.

Koliko si do sad osvojila medalja? 

U džudou su takmičenja jako česta. Kako u mlađim uzrasnim kategorijama, tako i u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, tako da mislim da malo ko broji medalje. Ja lično nikad nijesam.

Kako izgleda jedan tvoj dan kada se spremaš za velika takmičenja?

Kad već govorimo o velikim takmičenjima ne treba pominjati da je tu konkurencija jako ozbiljna, što znači da je neophodno biti u najboljoj formi ako se cilja i ozbiljan rezultat. Kad se uzme u obzir da smo svi, više-manje, jednako utrenirani smatram da je psihološki momenat najvažniji. Tako da se trudim da se dan prije mečeva maksimalno opuštim i isključim iz svih situacija koje mogu biti stresne i da se fokusiram samo na borbe koje predstoje.

Imaš li tremu pred važne mečeve?

Meni iskreno nije važno da li imam meč na prvenstvu Evrope ili na običnom turniru, ja uvijek imam tremu, jer smatram da je svaki meč jako važan i trudim se da u svakom pružim svoj maksimum.

Da li ti je neki protivnik ili borba ostala u posebnom sećanju i zašto? 

Pamtim sve mečeve koja sam radila, od prvog do poslednjeg. Ali nemam protivnika kojeg bih posebno izdvojila, smatram da svim mečevima i protivnicima treba pristupiti na isti način. Nikog ne treba ni precijeniti, ni potcijeniti.

Uzor u sportu i uzor u životu? 

Zapravo nikad u životu, čak ni kad sam bila mala, ni u čemu nijesam imala idole ni uzore. Postoje ljudi čije rezultate poštujem, ali nikad niijesam željela da budem kao neko.

Najdraža pobeda i zašto? 

Najdraža pobjeda mi je svakako ona u meču za medalju na European Cup-u u Rumuniji od prošle godine. To je jedan od težih mečeva koje sam imala, i zapravo sam gubila do poslednjih sedam sekundi meča, a onda sam u tom poslednjem napadu bukvalno isla na “sve” ili “nista” i dvije sekunde prije kraja meča sam povela, što je ujedno bila i pobjeda.

Najteži poraz?

Kao najteži poraz bih izdvojila meč sa poslednjeg takmičenja koje sam odradila, to su bile Univerzitetske Sportske Igre (TaiPei-Taivan). Borila sam se sa predstavnicom Japana, a svi znamo da je Japan kolijevka džudoa, i da su svi njihovi reprezentativci u samom vrhu svjetske rang liste u svim kategorijama. Međutim, mene je samo trenutak nepažnje dijelio od pobjede i prolaska u polufinalni meč. Naime vodila sam vazarijem sve do poslednjih dvadesetak sekundi, a onda sam zbog svoje nepažnje izgubila meč. To je sigurno meč koji me najviše boli, jer sam imala jedinstvenu šansu, a prokockala sam je.

Bavite li se još nečim, pored džudoa? 

Osim sto svakodnevno treniram, student sam psihologije na Univerzitetu Crne Gore.

Da li čitaš knjige, koja ti je omiljena knjiga? 

Obožavam knjige, čak uvijek nosim knjigu sa sobom kada idem na neko takmičenje ili trening kamp. Mislim da je to najbolji način za bijeg od realnosti i opuštanje. Čitam bukvalno sve, od današnjih bestselera do najpoznatijih klasika svjetske knjiŽevnosti, ali bih kao najdražu knjigu izdvojila “Gordost i predrasude” od Džejn Ostin.

Da li imate neki hobi? Šta od muzike slušate? 

Moj hobi je muzika zapravo. Završila sam osnovnu muzičku skolu i sviram violončelo. A što se žanrova tiče, slušam apsolutno sve od klasike do metalike, zavisno od raspoloženja.

Šta voliš da radiš u svoje slobodno vrijeme, na kakva mjesta voliš da izlaziš?

Slobodno vrijeme, kojeg uglavno imam jako malo, provodim u krugu porodice i prijatelja. A što se izlazaka tiče mislim da mjesto pada u drugi plan, ako ste okruženi pravim ljudima.

Šta bi poručila mladim ljudima? 

Svima bih preporučila da uživaju u svakom trenutku. Da otputuju negdje, upoznaju nove ljude, nova mjesta, da ulažu u sebe. Jednostavno da stvaraju lijepe uspomene.

Processed with VSCO with hb2 preset

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *